Da li smo i koliko obavešteni
Informisanje ljudi vrši se putem različitih vrsta medija i načina na koji se „dele“ vesti u današnjem vremenu. Ipak, pravo pitanje je često, da li smo i koliko obavešteni u modernom dobu? Postavlja se dilema da li ono što se smatra širenjem vesti i informacija, istovremeno i signal da su iste vesti shvaćene na razuman način, zapamćene i podeljene sa drugima u istom obliku.
Obaveštenost javnosti često zavisi od samih medija, njihovog poverenja među ljudima, kao i pristupa koji imaju kada plasiraju najnovije vesti. Pored toda, sigurno je da je jedan od faktora i način na koji ljudi doživljavaju, razumeju i usvajaju sve vesti koje su danas pružene „kao na tacni“, na dohvat ruke – tastera mobilnog telefona ili „miša“ računara.
Od čega sve zavisi obaveštenost javnosti?
Faktori koji utiču na obaveštenost ljudi su brojni i vrlo raznovrsni. Pre svega, sama priroda ljudi ima uticaja na to kako će se određene vesti doživeti i razumeti, kao i „dočarati“ drugima. Generalno, starije generacije, kao i baš mlade, manje prate vesti online putem – prvi zbog navike da prate štampane medije, radio i televiziju, a mladi najviše pažnje posvećuju društvenim mrežama. Najvažnije je da mediji isprate šta je potrebno današnjim posetiocima interneta, odnosno konkretno osobama koje čitaju najnovije vesti.
Obaveštenost javnosti zavisi i od toga koliko je sama tema važna i interesantna, ali i na koji način se prikaže ciljnom segmentu, odnosno delu javnosti. To znači, da i manje aktuelne teme ukoliko se prezentuju na inovativan, zanimljiv, intrigantan i atraktivan način, mogu biti odlična tema za prepričavanje, informisanje i širenje u što potpunijem obliku.
Da li je obaveštenost isto što i širenje vesti?
Sigurno je da obaveštenost nije isto što i širenje vesti. Najvažniji korak jeste, privući ciljnu publiku da najnovije vesti iz zemlje ili sveta, kao i u određenoj kategoriji pogledaju. Pored toga, važno je da se na istom mestu što duže zadrže, a ne samo da posete određeni portal, stranicu i sajt. Uz to, još je značajnije da korisnici se korisnici vesti online uvek iznova i iznova vraćaju na odabranu adresu na internetu. Značaj koji je pre jednu ili dve decenije imala televizija, danas je značajno na manjem nivou. Iako je nekada dominantna uloga informativnog i opšteg sadržaja na tv ekranima bila stvaranje javnosti koja je o svemu obaveštena, danas to nije slučaj.
Za svega jednu ili dve sekunde od događaja, vesti se pojave na internetu, što je neverovatna brzina širenja putem ove mreže. To definitivno ne može da se ostvari drugim medijima i kanalima komunikacije. Širenje vesti sve više postaje obaveštenost, u slučaju modernih korisnika internet tehnologije, kao i aktivnog praćenja medijskih portala na sajtovima i društvenim mrežama, kao što su Facebook i Instagram. Uz sve što je navedeno, stoji i činjenica da je objavljivanje vesti putem društvenih mreža veoma zastupljeno jer privlači veliki broj posetilaca na portale oglašivača.
Kada se postavlja pitanje da li smo obavešteni i u kojoj meri, paralelno sa tim stoji odgovor da sigurno jesmo, ali i određene dileme. One se pre svega odnose na način plasiranja vesti, odnosno da li je u pitanju savremeni ili tradicionalni medijski kanal, kao i na koji način se događaj prezentuje. Pored toga, veoma je važno da li je nešto interesantno, kao i koliko je sam izvor od kojeg potiču najnovije vesti pouzdan.